Početna stranica arrow Deset deka šmeka

Deset deka šmeka

Vodo(p)otporna zastava

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Predrag Ž. Vajagić
01. 02. 2013.

ratne zastave
U bašti sljezove boje šovinizma najbolje uspeva sirovost, koja svojom korovskom upornošću žilî u svaku slobodnu stopu zemlje. Nacionalizam i nije podoban za neke sekapersone, jer traži krv, znoj, suze, pitbulovsku uglađenost i hektolitre ljutih tekućina da ga uvek drže napetim i ostrvljenim da dejstvuje preko tuđeg izazivački isturenog grkljana.

Neki put, međutim, ne bude sve kako se čini onima koji „sede na ušima i kupe ogluške“. Malo ko, recimo, zna da poznati nacistički mračni mitinzi pod stotinama baklji i uz tropot borbenih marševa, ne bejahu plod romantične želje za spektaklom, već kukavne potrebe da se dežmekasti i pivskim stomacima opskrbljeni gaulajteri pod okriljem noći sakriju od podsmešljivih pogleda onih koji još sumnjaše u ubedljivost arijevskog mita o natčoveku. Hitlerovci su, kad već cokulama razvališe vrata priče, odnekud mnogo voleli zastave i to ih usmerava ka člančiću što sam ga jutros, listajući novine, uškembario.

Opširnije...

Noć maski i poneka veštica

Vrednovanje: ONONONONOFF / 6
Autor Sanja Aćimov
22. 01. 2013.

helloween‘Večeras ću da jebem onu babu makar mi to bilo poslednje!” – dere mi se Sale na uvo. ”Koju? Ima ih više.” – vičem. ”Crvenkapinu.” – odgovara i odlazi prema njoj.


Shvatam da se moja petominutno isplanirana večerašnja sudbina da delimo taksi do kuće podlo podsmeva pred ispreplitanim jezicima mog druga i Crvenkapine babe. Okrećem se prema mestu na kojem sam trebala pogledom da zateknem najbolju drugaricu, i kroz par čaša vodke se prisećam da voli da nestaje u masi sa par čaša medovače. Pa dobro, svakako je prihvatljivije gurati se kroz masu sam. Popaj pod disko kuglom okreće neko polovno kormilo, pijana Oliva ga mazi po sveže razmazanom sidru na napumpanom bicepsu. Poznat mi je taj biceps iz socijalne teretane u kvartu, pa se okrećem u suprotnom smeru od kormila. Tu sam te čekala! – dakle, šank, i par čirlidersica poređanih po boji razmišljaju o idealnoj poziciji naginjanja preko istog kako bi im se suknjice podigle dovoljno da privuku pogled di džeja koji im obećava pesmu koju neće pustiti. Bar ne ovde.



Opširnije...

Realno gledano, živimo u zamišljenom svetu

Vrednovanje: ONONONONOFF / 4
Autor Igor Braca Damnjanović DIB
18. 01. 2013.

aforizmi1. Na političkom ruletu je teško igrati.      Na koju god boju uložiš, pobedi crvena.

2. Aforističar je Don Kihot koji je pao s konja na magarca.

3. Đaci su osvetlali obraz profesoru.Išamarali su ga.

4. I moja devojka je kao ovi novi telefoni.                                                                                  Osetljiva je na dodir.

5. Od satire ne može da se živi.                                                                                                    Al', može pristojno da se umre.

6. Napravio je grešku. Za devet meseci je neće tako zvati.

7. Realno gledano, svi mi živimo u nekom zamišljenom svetu.

8. Opet smo izabrali istog vođu.                                                                                                        Učimo na greškama.

Opširnije...

Sve je rock and roll...iz sveske jednog DJ-a

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Željko Građin
15. 01. 2013.

prvakako dalje ja moram dalje ja idem dalje kroz bez posla i bez love uvek isto bez posla i bez love svima ovde reći ne bih mogao moram dalje nastaviti spisak da teče teče reka naslova živimo od pesama one imaju naslov naslov se piše da sakupljeno tako se ureže dubok duboko idemo dalje jer NAŠI DANI traju NAŠI DANI traju NAŠI DANI sa osmijeh pa doviđenja vještice te pjesma sa planine i pjesma o djetinjstvu gde srebri se mraz sa uvijek kad ostanem sam i sivilo perona pa trebao sam ali nisam pa opet trebao sam ali nisam

Opširnije...

Kada će nam biti bolje?

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Autor Branislav Zukić
30. 12. 2012.

better wayŽivot na nepredvidivom parčetu Balkanskog poluostrva znanom kao Srbija neodoljivo podseća na završne scene filma koji je režirao onaj slavni holivudski Australijanac što povremeno voli da popije i tako nabaren napada policajce, priređuje antisemitske ispade, te tu i tamo pripreti bivšoj ženi (onoj mlađoj) , nazivajući je nizom  koloritnih i uvredljivih imena. U narečenoj kinematografskoj poslastici  južnoamerički starosedeoci međusobno se porobljavaju, ubijaju, žrtvuju i jure, da bi ih bavljenje o sopstvenome, indijanskom  jadu na kraju dovelo na obale Atlantskog okeana, taman na vreme da pred njihova preneražena lica iskrsnu tek pristigli španski konkvistadori, spremni da nesrećnim domoricima otkriju neslućene razmere patnje. U konceptualnom smislu, slično je i kod nas -   kada pomislimo da se naše bauljanje primiče kakvom-takvom  okončanju, ispostavi se da je sve bilo uvertira za katastrofu još većih razmera. Kontinuiteta u toj zaludnoj disciplini nikada nam nije nedostajalo, pa je razumljivo zašto ko zna koju godinu uzastopno završavamo istim, na prvi pogled benignim i trivijalnim pitanjem – kada će nam biti bolje?  Odgovora ima mnogo, ali ono što zabrinjava nije njihov broj, već činjenica da ne prestaju da se gomilaju. Biće nam bolje, dakle, kada:

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 46 - 54 od 195

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2634656
ETNA