Početna stranica arrow Deset deka šmeka

Deset deka šmeka

Baćuška

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Branislav Zukić
23. 04. 2015.

russkij
Sloven sa najnižom temperaturom smrzavanja, nadaleko poznat po čuvenoj rečenici “jebeš zimu bez minus četrdeset”. Ne mešati ga sa pripadnicima iste etničke grupe specijalizovanim za najviše tačke međusobnog
omržnjavanja, Srbima i Hrvatima. Rus je, makar u dobrom delu naroda serbskoga, prepoznatljiv po tome što je njegov izmet neuporedivo ukusniji čak i od proizvoda američke konditorske industrije (ko je do ovog empirijskog podatka došao, i na koji način, nikada do kraja nije razjašnjeno)

Opširnije...

Sve se nema

Vrednovanje: ONONONONON / 10
Autor Predrag Ž. Vajagić
19. 01. 2015.

sladoled


Izlozi besno laju, dok naši karavani, sve ređe zveckajući, a sve češće uzdišući od muke – prolaze! Gordi ljudi sve te uskraćenosti odbole u hodu i ćutke, dok mi, ostali, svoje rane lečimo neprestano ih pozleđujući, kao kad deca otkinu tek ščvrslu krastu na kolenu – da još jednom vide i prstom razmažu kapljicu bola.

Čovek je, svakako, biće koje voli da jadikuje i hukće poput parnog voza kome je dosta i šina, i prašina na svom putu.

Ali iznad tog kukajućeg gnezda lete i ptice brbljivice kojima je svaki komadić vašeg dugo osvajanog zadovoljstva drag plen u kljunu ogovaranja. Ako ga i ne mogu oteti, makar će ga osakatiti ili opoganiti! Poznaćete ih po paradoksalno–bezličnom graktaju „sve se nema“ kojim bruse te kljunove svoje zajedljive zavisti.

Opširnije...

Kakav radostan dan!

Vrednovanje: ONONONONOFF / 7
Autor Predrag Ž. Vajagić
04. 12. 2014.

rusija-srbija

Gorostasima komunističke misli posthumno suze очи черные: zora plamti u talasanju crvenih barjaka i trobojki koje, vezane u čvor, pod b(l)udnim okom otadžbinskih kljunara, vise niz otvorene prozore. Iz nalojenih truba trešte koračnice uz koje marširaju Buđoni, Sava Kovačević i kralja Petra garda. Umirovljeni generali beretama ciljaju sunce koje više nije tako daleko. Trepere jasike, čak se i vrapci prse kao kandidati za odlikovanja.

Ruski medved koji preteći reži na dušmane pogléda nas umiljato, kao preslikan s bebi-papice. U njegovim kandžama smo pronašli sebe, a izgubili manje od ništa, ovo malo NIS-a; zanemarljivo u odnosu na snagu koja nam se račva kroz krvotočje. Poput buđi na proji, žamor se hvata po behatonu. Ljudi grokću od sreće, razmenjuju cjelove,’vataju se u kozaračko kolo. TV-program je prekinut da spiker saopšti da smo, nakon 60 godina, preinačili sudbonosno ne.

Nakon toga, televizije proteruju s ekrana sve sto vonja po Zapadu. RTS se dohvatio Rubljova, pa ga preseca telegramima i ojkačama podrške, te se (i inače podugačak) film otegao duž obdanice. Drugi se snalaze kako znaju: usnimci s Olimpijade u Moskvi, Tkačenkove banane, Memedovićeva sibiroljublja, snimak trovanja gasom (prigodno) u Duhovki ili vazda zabavna etnička čišćenja iz Čečenije. Pristižu izveštaji sa skupštine našeg najvećeg kluba koji menja ime u „Južni potok“. U program se uključuje zahuktali telal iz pokrštenog Malog Mokrog Putinovog Luga. Privrednici udarili „stranputice putem prekijem“: reklamiraju igricu „Ruski monopol“, toblerone u obliku (i s ukusom) zidina Kremlja, babuške koje prate lanac geopolitičkog uvlačenja.

Opširnije...

Pazi, Svemir te sluša !

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Autor Slobodanka Boba Đuderija
11. 11. 2014.