Početna stranica arrow Deset deka šmeka

Deset deka šmeka

Stop infinitivu!

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Autor Branislav Zukić
11. 12. 2013.


kulturo...

Veleuvaženi a nepoznati izgredniče,

Obraćam se ne znajući ko je adresat, okuražen neumrlom nadom da će moj krik dospeti na pravo  mesto – u ruke junačkih sokolova, mužjaka iznimne snage, čiju reč i zapoved stotine i hiljade njima  sličnih poštuju kao što se respektuje pleme svoje vazljubljeno. Nisam upoznat sa hijerarhijom koja vlada u vašoj cenjenoj organizaciji , ali bih, kao apsolutni laik spram organizovanog krimi.., oprostite, navijanja, mogao zaključiti da se kod vas u svakom trenutku zna ko trese šljive, a ko u potoku čeka, pa  ni zvanični organi reda, nekmoli bedno piskaralo poput mene, nikada ne mogu utvrditi vašu pravu adresu.  Pretpostavljam da je dobra organizovanost presudna i u vezi sa faktom da svaki put nekako izmigoljite, izvukavši se van domašaja državnih institucija (a ponekad bogme i ustanova zatvorenog tipa). Zbog svega navedenog, mislim da ste pravi ljudi za mene, te vas molim da na nekoj od narednih sednica, na kojima odlučujete o važnim stvarima (šta i kako skandirati, koliko pirotehnike, hladnog i vatrenog oružja uneti na stadion i slično) razmotrite i moj, biću slobodan  reći - specifičan slučaj.

Opširnije...

Najeb

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Branislav Zukić
23. 09. 2013.

bruce lee

Zatražiti od nekoga da izdvoji omiljenu scenu iz filma “Maratonci trče počasni krug” isto je što i očekivati od ustreptalog školarca da za pet sekundi  odabere želi li najnoviji Xbox ili pak Play station 4. Kad bi bilo baš “pod moranje”, uz dosta razmišljanja i razumljivog oklevanja i zadrške, kao jedan od favorita izdvojila bi se scena u kojoj na Pantelinoj sahrani dva (prava) grobara, zajedno sa Laki(je)m i Milutinom, iz dedinog groba vade Aksentija Topalovića. Po strani se drže Mirko Topalović i Đenka (Đavo) i sve je pod kontrolom dok Mirko ne izgovori svoju čuvenu rečenicu “njemu se i ne isplati da izlazi iz groba”. Đenka, koji otresa prašinu sa svog mantila, predosećajući šta će se dogoditi, samo napravi pokret rukom iz koga je gledaocu sve jasno. Vanserisjkim neverbalnim humorom, koristeći dream team srpskog glumišta i scenario inspirisan pozorišnim komadom koji je bio diplomski rad Dušana Kovačevića,  reditelj (Slobodan Šijan) nam nedvosmisleno kazuje da je Đenkino odmahivanje rukom samo uvod u najnoviji od brojnih Mirkovih najeba.

Opširnije...

Najed

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Branislav Zukić
11. 09. 2013.

žerbo

Čovek je takvo biće, s pravom  konstatuje Krleža, kojem se ne gadi ništa što se oploditi ili pojesti dâ.  U filmu svih filmova, Felinijevom Amarkordu, ove dve  nasušne potrebe neprestano su ispreplitane, pa će nam živahni stariji gospodin,  u momentu dok se njegovi unuci za stolom uporno otimaju o najukusnije parče hrane, pričati avanture svoga nezajažljivog stosedmogodišnjeg  dede, zvanog “Palamar”, poznatog po za života nenačetom libidu.   Biznisom zaluđeni Amerikanci  uopšte nisu naivni kada je u pitanju blagoutrobije – there is no  such thing as a free launch, velidu oni (zašto ne besplatna knjiga, savet, masaža ili odstranjivanje čukljeva?). Još od vremena kada je nesrećni Sveti Petar preplatio svoju kajganu, pa i mnogo ranije, umirivanje želuca i oblaporno popunjavanje naših plemenitih creva jedan je  od osnovnih ciljeva bitisanja ogromne većine ljudske populacije.

Opširnije...

Nogosmor i loptognjav

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Predrag Ž. Vajagić
04. 09. 2013.

samo argumenti

Unutrašnjost našeg bića po svemu je slična ruiniranom, proleterskom predgrađu kog su zajedničkim misaonim trudovima, na temeljima od ižvakanog duvana, podizali Dikens, Kafka i Radomir Belaćević. Na jednom od tih popišanih ćoškova u svakom od nas čuči po usamljeni mazohista i, sa grivnom toalet papira oko ruke, čeka svoje požarstvo.

Odavno je rečeno da u životu nema uzbudljivijeg trenutka od slučajnog otkrića vlastite nenormalštine. Tad se svi nervi zategnu kao sredovečna frizerka, a slatko od jeze pogura žilama tromb osećaja da smo ipak posebni, samo svoji, dostojni svake kopče kaiša na ludničkom krevetu.

Opširnije...

U sumrak korespondencije

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Branislav Zukić
29. 08. 2013.

pismo


Panta rei


Nostalgija za minulim vremenima stara je koliko i čovek, te je mislećim dvonošcima u prirodi da prizivaju slavnu prošlost, sistem(at)ski ponavljajući dobro poznatu žalopojku kako se nekada znao red, sinovi  poštivahu očeve (i oce!) , a majka bejaše samo  jedna (kao da ih sada dužimo po četiri komada). Premda predimenzionirane, takve mantre često nisu lišene istinitosti, a jedna od njih je gotovo stoprocentno utemeljena na činjenicama – dopisivanje je danas spalo na najniže grane još od  perioda pre fabrikovanja glinenih pločica sa sadržajem “Epa o Gilgamešu”. Pismo je veoma dugo bilo neprikosnoveni gospodar pergamentno-papirnih razmena informacija, refleksija, opažanja i emocija. I u današnjoj ljudskoj populaciji postoji značajan procenat onih u čijem pamćenju živi uspomena na radosti proistekle iz čina korespondencije.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 28 - 36 od 194

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2455664
ETNA