Početna stranica arrow Betoven na uvce

Betoven na uvce

Schumadijski kuglof

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Jelica Greganović
26. 07. 2017.


Shumadija

Sećam se kao da je juče bilo. Šumadija. Vreo letnji dan. Vene kamilica uz seoski drum i titra jara. Na tarabu se nalakćuje baba Kaja i decibelima na kojima bi joj zavidelo seosko crkveno zvono, viče: „Od ovam! Od ovam!“ Mi prozvani, raspušteni i na čuvanje ostavljeni, izmiljavamo i čekamo nastavak. Baba popravlja pera na marami i krikom koji mrtve diže, pita: „Kuj će kuglov?“ A, kuglof joj je bio mrtva usta da ga jedu, recept je u miraz donela iz svojih rodnih Komarica. Mek ko srce devojačko.

Ja mnogo volim kuvarske knjige, novine, dodatke novinske, sve na čemu mogu da se recepti napišu. Kuću sam zatrpala takvom količinom pomenutih pisanih dela kao da ću pet kafana da otvorim. Kad ih budu sledovali naslednici testamentom, kleće me bar pet godina. Još kad se radi o starim receptima, obaška o starim srpskim receptima, ja sam ciljna grupa na koju može u po noći da se računa. Iz tog razloga sam onomad spodbila pete i jurnula da tražim kuvare uz novine. Jedva nadjoh, al kad sam videla da se radi starim jelima karakterističnim samo za neke krajeve, lokalnim specijalitetima, jelima koja se oduvek spremaju, onim koje treba od zaborava sačuvati, lepo mi bilo milo oko srca. Naročito jer sam napipala sekciju „Šumadija“. Nema lepše, otvorim i prvo pogledam šta mi treba za pripremu ovih jela.

Za početak tegla sa patent zatvaračem. Moram da primetim da ta vrsta patentirane tegle ni danas, a kamoli nekad, nije baš prisutna u Šumadiji. Tamo su tegle bile na pak-papir, na celofan i na poklopac pripadajući već, običan od podvrste – oprana tegla od nečeg kupovnog.

Opširnije...

Upekla zvezda!

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Branislav Zukić
19. 07. 2017.


upeklo


Preplašeni mešanac seoske džukele i gradske buvare, taktikom napred-nazad,  pokušava preći put prepun automobila, ubrzano dahćući i tražeći najbliži hlad. Nad asfaltom se, u daljini, uzdiže fatamorgana, kombinacija vrelog, treperećeg vazduha i nepostojećih, a tako vidljivih  bara. Iz automobila vire ruke - dlakave, muške, često gole (ne i ćosave!) do ramena, ali i nežne, damske, čiji uredni nokti, valjda od nelagode izazvane zaparom, lupkaju po limu dok četvorotočkaši čekaju da se upali zeleno svetlo. Frižideri ispred prodavnica poluprazni, a i ono malo osvežavajućih pića u njima ne stiže da se kršteno rashladi, kolika je navala. Pravci ka rekama, jezerima i bazenima zakrčeni, što rezultuje raznovrsnim i maštovitim odabirom mesta za parking. Da bi  izbegao direktan udar sunca tokom većeg dela dana, mnogi je vozač spreman učačkati svoga samohodnog ljubimca tik uz čardak poljoprivrednog gazdinstva, na sveže pokošen travnjak (lepši od vimblEdonskog) ili navr’ (nimalo naivnog) nagiba od šezdesetak stepeni.

Opširnije...

Ko dete i trešnja

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Jelica Greganović
26. 06. 2017.


tresnja

Bela je rasla usred šljivara ogradjenog naherenim plotom koji je po vasceli dan groktao i čak usred letnjih vrućina se ponosio blatom do članaka. Potpuno nedosegljiva, usred strogo zabranjenog pomenutog prostora, kojim su carevale svinje. Zapravo, krmača veličine omanje podmornice, ponos kuće. Babina miljenica koja se tri puta dnevno nameštala za češkanje pod njene artritične prste, od milja gurajući ogradu tako da se ljuljala i komšijska kuća. Za njom se vazda kretalo jato prasadi, panično je prateći u strahu da im majka ne nestane iz kadra. Mada, kako su rasli, tako su bivali sve hrabriji i avanturistički su se razilazili po prostranstvima šljivara.

Opširnije...

Kino-oko

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Predrag Ž. Vajagić
15. 06. 2017.




kaubojac

Priznajem, dobrih par godina nisam odgledao film na televiziji. Ali, istinski, da se tako izrazim – od korica do korica. Razlozi banalni, a tako ljudski. Nema se kad!

Ne, nisam privrednik koji danonoćno ugovara zlatonosne tendere, ni političar što šestari Srbijom nudeći prokisla obećanja. Mnogo je jednostavnije. Imam, naime, dvoje dece i vrlo ih je teško uspavati. Nisu nasledila ništa od mog splina. I nakon udvoričkog "Lepo spavajte" neprestano me opsedaju. I dok njima doturim noše, navučem zarozane pidžame, ušuškam medvediće i ostale plišane probisvete, i moja mučenička glava pada na jastuk. No, devedesetih sam svakako prezreo "malu crnu kutiju" (ko se pita zbog čega – "čita krive novine"), pa mi to odricanje nije teško palo. Ali, svaka, a naročito iznuđena, apstinencija teško pada.

Te noći zvezde su se konačno postrojile u dobitnički niz. Ženu sam iscrpeo upornim zvocanjem, a ni deci nije baš prijala tročasovna popodnevna šetnja. I dok su oni smišljali osvetu u kraljevstvu snova, ja stupih u klecavu simbiozu sa daljinskim upravljačem.

Opširnije...

Prvi Roćkov košmar

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Branislav Zukić
20. 04. 2017.


fear

Kada je došlo vreme da naš mali junak (zvaćemo ga Roćko)  izađe  iz majčinog stomaka, desilo se nešto zaista  neverovatno - plod se, izgleda, nečega uplašio. Dugo su se doktori i babice rvali sa neposlušnim novorođenčetom, čije je ponašanje ličilo na svesno odbijanje da izađe napolјe. Babici je čak palo na pamet da pokušaju nečim da ga navabe, ali je ta mogućnost, posle početnog entuzijazma, brzo odbačena, kao nemoguća za realizaciju. Promućurna babica setila  se primera od pre nekoliko godina, kada je jedno novorođenče tako izvučeno napolјe mirisom kuvanog kukuruza, kojeg je njegova majka tamanila u trudnoći pa ga je dečačić zavoleo i pre svoga rođenja. Plan nije uspeo jer je na pitanje šta je najviše volela da radi u trudnoći Roćkova majka  odgovorila “da čitam”, a knjigu je, u ovim našim gudurama, mnogo teže maksuz pronaći od kuvanog kukuruza. I da se u sali za porođaj neka i našla, šta bi radili s njom?

Muke Roćkove majke potrajale su nekoliko sati, da bi novorođenče na kraju ipak nekako promolio svoju glavu napolјe - ličilo je, u tom času, na one kočoperne kupače što se, poslednjih dana leta, silno zatrče ka vodi, dođu do obale, pomoče palac na nozi i još brže se vrate odakle su došli.  Pozivajući se na  uspomene iz najranijeg perioda svoga života, sâm Roćko je, desetak godina kasnije , preneraženom drugaru (koji mu nije verovao ni reč!) uz kafu i rakijicu ispričao veoma čudnu priču: seća se, naime, beskrajnog straha koji je prethodio napuštanju uterusa. Bilo mu je, kleo se,  nekako sigurno i izvesno, mada ne i uvek prijatno unutra, i nije mu se išlo   u susret bezgraničnom  broju nepoznatih mogućnosti. Čudne i hladne niti zebnje  premrežile su mu celo telo, sa približavanjem neminovnog izlaska stud se umnogostručavala. Kada ga  je od bleštave svetlosti delilo jedva nekoliko milimetara, poželeo je  da urla. To je i učinio, čim mu je glava izašla napolje -vrištao je dugo, otimao se, bacakao i naposletku  smirio, zaspao i usnio svoj prvi zemalјski san. Sna se sećao celoga života,  do u detalјe, najverovatnije zbog toga što je na trenutke bio čak i užasavajući.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 1 - 9 od 76

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2602899
ETNA