Početna stranica arrow Taze sa ražnja

Taze sa ražnja

Savest

Vrednovanje: ONONONONON / 22
Autor Sanja Aćimov
16. 06. 2016.


rainy night


Dok je poslednji sat trinaestog juna otkucavao, došla je na moj prozor. Za nekoliko trenutaka, zastava se zavijorila, i prozor je bio otvoren, a ja spremno naslonila svoju glavu na dlanove. Slušam, rekoh. Njena crna kosa stapala se sa pozadinom mraka, samo su plave oči sijale od želje da mi nestrpljivo saspe sve u lice. I zato je ćutala nekoliko momenata, pokušavajući da posloži misli i da smisao svojim rečima. Umesto priče koju sam i sama nestrpljivo čekala da čujem, upitala me je ''a gde je baba?''.

''Baba'' je bila dama starog kova, velika protivnica posleratnih kurvi, plava i lepa u svojim ranim sedamdesetim, nežnih lokni i oštrih crta lica, stroga i pravična, nekadašnja učiteljica, sa uvek precizno iscrtanom šminkom i starim parfemom koji je ostavljao ukusan trag i rastuživao me čim iščezne, vlasnica prozora do mog. Volela me je kao svoje, i često to ne samo da nisam razumela, već nisam ni želela. ''Na šta to liči, u ovo doba prazne priče preko prozora. Aćimova, zatvaraj taj prozor, a ti mangupe gubi se odavde.'', govorila je i uspevala. Pre desetak dana, otputovala je daleko, i vratiće se tek za dva meseca. Radovala sam se njenom putovanju kao svojevrsnom raspustu. Dan pred polazak, dala mi je svoju fotografiju uz reči da kad god pomislim da učinim glupost i obujem one ružne patike, pogledam u nju i dobro razmislim. Poslala sam je na najmračnije mesto, bar na fotografiji. Uživo, samo sam se zahvalila i rekla da ne brine, ješću redovno. Zagrljaj i iskrene želje, uz moje obećanje o sopstvenom vladanju, i spokojno je sela na avion.

Opširnije...

Anica

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Autor Sanja Aćimov
09. 06. 2016.




manameis

Ime mi je...pa, dragi moji, nije ni bitno kako se zovem. Nazovite me kako želite. I On me naziva svakakvim imenima, sumnjam da ćete biti kreativniji od Njega. Ali moje ime je Anica. Mada, više mi se dopada Eni. Od trećeg srednje sam terala prijatelje da me zovu tako, nekako je više...pa, britanski. A i onda se ne setim babuskare po kojoj sam dobila ime, kako sam samo mrzela tu kučku koja me je mrzela. Sad je matora luda mrtva. Crkla je jednog divnog popodneva dok sam mazala nokte na nogama u šerpa plavu boju u krajičku njenog dvorišta. Jedina lepa stvar koju je matora imala je bilo to dvorište u kojem sam krišom morala da pušim cigarete na raspustima koje sam provodila kod nje, jer je pretila da će reći majci. Sad je majka bila uz nju dok je ova umirala, a ja sam se divila plavetnilu na mojim nožnim prstima i priželjkivala da se ta agonija što pre završi. Nemojte me osuđivati, dragi moji, jeste bila mi je baba, ali shvatite da sam ja morala da prestanem da je volim čim sam prohodala jer me je tukla i psovala i sve sam pamtila.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 61 - 72 od 1009

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2565569
ETNA