Taze sa ražnja

Pesnik bi rekao „kao da je bilo nekad“ , a ima tome već skoro 15 Bajrama, 7 Božića, (ovan-)devetak parlamentarnih i predsedničkih izbora, dva svetska prvenstva u fudbalu (lišena loptaške čarolije balkanskih Brazilaca), nekoliko kontroverznih Nobelovih nagrada i nekolicina nesumnjivo zasluženih.

Dirali smo i bili dirani, ustajali samo da bi lakše pali, snebivali se i kočoperili, pisali i okapavali nad nenapisanim. Brojali smo goste i izvirivali da vidimo ima li ih još. Krpili smo i snalazili se, verujući da „sve može da se nabudži“.

Dočekali smo i željno kroz ušesa propustili čarobne akorde muzičkih velikana, budili posetioce na promocijama svojih knjiga i spavali na tuđim. Putovali smo, družbančili, bavili se uredničkim lomljenjem sopstvenih prstiju (i sitnih kostiju), u legat potonjim naraštajima ostavili džakče ispušenih cigareta i baržicu potamanjenog piva.

Da bi neki video-uradak na Fejsbuku dostigao cifru od milion pregleda, za svega tri dana, potrebno je poklapanje brojnih faktora i ispunjavanje nekoliko važnih kriterijuma. Budući da nismo stručnjaci za advertajzing/targeting/brendiranje i ostale promidžbeno-propagandne smicalice, pokušajmo uspeh konkretnog predizbornog spota pojasniti trima bitnim faktorima:

1. Jasna, nedvosmislena i artikulisana poruka, u kojoj se tačno zna kome se kandidat obraća  i o kakvim ciljevima govori

2. Hajp (hype) - možda ovaj pojam ne mora uvek imati pozitivno značenje, ali je stvaranje hajpa jedan od neophodnih  uslova za brzo širenje društvenim mrežama. U konkretnom slučaju, pojačano interesovanje, čak i neka vrsta uzbuđenja, bazirani su na buđenju pomalo zaboravljenih emocija kod stvarnošću samlevenih pojedinaca - drugim rečima, malo nade, otvaranja drugačije, bolje perspektive, pozitivna energija i neizbežni osmesi razbudiće i najpasivizovanijeg hroničnog cinika.