Taze sa ražnja Taze sa ražnja
Upekla zvezda!
Vrednovanje:
/ 2
Preplašeni mešanac seoske džukele i gradske buvare, taktikom napred-nazad, pokušava preći put prepun automobila, ubrzano dahćući i tražeći najbliži hlad. Nad asfaltom se, u daljini, uzdiže fatamorgana, kombinacija vrelog, treperećeg vazduha i nepostojećih, a tako vidljivih bara. Iz automobila vire ruke - dlakave, muške, često gole (ne i ćosave!) do ramena, ali i nežne, damske, čiji uredni nokti, valjda od nelagode izazvane zaparom, lupkaju po limu dok četvorotočkaši čekaju da se upali zeleno svetlo. Frižideri ispred prodavnica poluprazni, a i ono malo osvežavajućih pića u njima ne stiže da se kršteno rashladi, kolika je navala. Pravci ka rekama, jezerima i bazenima zakrčeni, što rezultuje raznovrsnim i maštovitim odabirom mesta za parking. Da bi izbegao direktan udar sunca tokom većeg dela dana, mnogi je vozač spreman učačkati svoga samohodnog ljubimca tik uz čardak poljoprivrednog gazdinstva, na sveže pokošen travnjak (lepši od vimblEdonskog) ili navr’ (nimalo naivnog) nagiba od šezdesetak stepeni.
Pod tačkom mirazno
Vrednovanje: / 1
- I, -
I, šta veliš?
- Isto što i ti...Mogu da prođu.
- Ne da mogu, nego moraju! Kuća je baš velika i lepo sređena. Šteta što ne osmotrih sprat, umalo da iz toaleta šmugnem uz stepenice. Samo, onu verandu bih im ja zastaklila i tu od ciglica ozidala...
- Stani ženo, baci mistriju, kud srljaš? Pa, nećeš ti tamo živeti, već, ako sve bude pod libelu, eventualno, možda – Majda.
- Nacrtaće njoj majka novi raspored soba, nek ima uza se, pa za godinicu-dve, kad ugrabi priliku... Pali auto, šta čekaš, eno ih, već se zgledaju.
- Prijatni su i, čini se, pošteni ljudi. Doduše, onako, malo više neposredni.
- Takvi su, Cvele, danas biznismeni, skoroteče, nije to ona nekadašnja građanska klasa.
- A u koju mi spadamo – klasu optimist?
- Od večeras u tu. Ama, života ti, čime se prika tačno bavi, uhvati me onaj konjak, ništa ti ja ne povezah?
- Trguje drvenom građom, iz Bosne dogoni oblovinu. On je otamo rodom.
