Početna stranica arrow Taze sa ražnja

Taze sa ražnja

Hronična gostobolja

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Predrag Ž. Vajagić
07. 03. 2017.


dobrodošlica

Drvo se (posebno ako je podzubljeno sekirom) na drvo oslanja, čovek na druga svog, žena na trošnu tarabu ili bogatu barabu, petao na dostupnu perad, kokodajke, opet, na jaja i sve tako redom kako već zakoni prirode nalažu i raspisuju.

Zašto bi Murećepi bili izuzetak? Doduše, radije će otići u goste nego ih dočekivati, ali to je sasvim razumna strategija koja garantuje besplatan obrok, uštedu struje, očuvanje escajga, nepohabanost ugaone garniture i ostale civilizacijske benefite.

Ako im se neko prepadom najavi, spremna su „e, baš, baš šteta, pa mnoogo nam je žao“ izvinjenja u kojima molerske četke ne stižu da im se osuše, majstor za veš-mašinu postaje pridruženi član domaćinstva, termiti u sezonskim mlazevima kuljaju iz zidova, a na decu neprestano udaraju sve neki zarazni bacili i ostale boginje, velike, srednje i male.

Međutim, za pokret su uvek raspoloženi. „Mlada piletina i dobra muletina se ne odbijaju“, isturenih grudi recituje Svetozar dok, obavijen borealnom kupatilskom maglom, obraze i podbradak ulaštava do visokog sjaja dvorskog parketa.

Veća brojnost padobranske čete obezbeđuje komotnije gostovanje, te Nevinka brže-bolje izleće u dvorište ne bi li, kombinacijom kandiranih obećanja i vrućih šljaga, nahvatala makar Iliju, pošto ćerke već odavno znaju za jadac i ne pada im na pamet davati kvorum bilo kakvim sumnjivim izletima.

Opširnije...

Kupovina

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Predrag Ž. Vajagić
28. 02. 2017.


shopping

Strah
– Strah od kupovine navukao sam još u detinjstvu – kad se teskobe kače kao čičak o rep. Nisam ja često dobijao novac u ruke. Kad banu iznenadni a žedni gosti, ili kad neko od rođaka razlomi pečate škrtosti u duši. I evo me – stežem zvekicu oznojenim dlanom i stružem ka radnji. S druge strane musave tezge strelja me, podsmešljivo i oholo, drndava piljarica. Uperio bih drhtavo prst ka polici, škiljio nazirući presitne cene i... obično zamucao. Gospodarica hirovitog pulta bi tada odlučivala kako će me i da li će me uopšte udostojiti pažnje. Tu bi se obično podbočio i neki pijanac sa svojim doskočicama. I uvek bi se slast kupljene čokoladice mešala s gorkim okusom. No, manimo patetiku, samo nam još ona fali! Od tada mi je ostao manir da pred kasom gužvam novac, prebrajam se i uvek imam uspaničeni izraz – kao pas koji je upravo pridigao nešto pernato. Drugi strah je novije proizvodnje. Naime, još mi se nije desilo da se vratim iz radnje a da me žena ne ščepa za gušu i izvrgne torturi zbog pobrkane narudžbine. Svašta sam pokušavao (osim da promenim ženu): nosio rezance spiskova, slao desetine SMS-ova, lepio ceduljice po rukavima... Avaj, ili omašim proizvođača, kupim nepojamno mizerne ili velike količine traženog ili umesto bate s portiklom na kesici griza usvojim, recimo, seku s kučencetom... Tešim se time da je ipak najveću smutnju pri kupovini načinio moj otac onomad kad je majci, koja je cedila sok, doneo 23 kesice praška protiv žgaravice, umesto limuntusa! Mislim da sam baš te godine prešao na – pivo.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 13 - 24 od 1002

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2499708
ETNA